Pasoš regiona

Географска локација

Област Нижњег Новгорода заузима географски повољан простор који се налази у центру европског дела Русије (Источноевропска равница), 400 км источно од Москве, на ушћу две највеће реке — Волге и Оке.

На северозападу се регион граничи са Костромском облашћу, на североистоку — са Кировском облашћу, на истоку — са Републиком Мари Ел и Републиком Чувашијом, на југу — са Републиком Мордовија, на југo-западу — у Рјазанској области, на западу — у Владимирској и Ивановској области.

Територија

Територија региона је 76,6 хиљада квадратних километара. Регион се простире у правцу исток-запад (најшири део на југу је око 300 км), у правцу север-југ простире се на више од 400 км.

Северна граница руског црног појаса пролази кроз територију Нижњеновгородске области. Северна подручја региона налазе се у зони бореалних шума; јужне земље заузимају мешовите и широколисне шуме заједно са великим ливадским степским површинама.

Река Волга дели регион на два дела: леву обалу низију — Заволжије, и десну обалу брдовито исечену гредама и јаругама.

Клима

Област Нижњи Новгород се налази у умерено-континенталној климатској зони. Зима је хладна, дуга и снежна, просечна јануарска температура — 12 степени Целзијуса испод нуле; лето је релативно топло, просечна температура у јулу — 19 степени Целзијуса изнад нуле. Централна и јужна подручја су топлија. Просечан капацитет кише — 500−550мм годишње.

Екологија и заштита животне средине

Регион Нижњи Новгород је један од највећих шумских региона европског дела Руске Федерације; више од 50% територије је покривено шумама.

Државни природни резерват биосфере «Керженски» (47 хиљада хектара) основан је у Нижњем Новгородској области 1993. године ради очувања и обнављања биолошке разноврсности и интегритета аутохтоних типова локалних природних заједница.

У региону се налази: 15 државних резервата регионалног значаја са површином већом од 270 хиљада хектара, 1 споменик природе савезног значаја и 384 споменика природе регионалног значаја.

Становништво

Број становника (према подацима од 1. јануара 2022.године) је 3 милиона 108 хиљада 918 људи, густина насељености: 40,6 људи на 1 квадратни километар, специфична тежина градског становништва: 79,9%.

Састав насељења (по подацима преписаним 2010 године) представљен по сљедећим националностима: руско становништво (95,1%), татарско становништво (1,4%), мордавско становништво (0,6%), украинско становништво (0,5%), и других националности (2,4%).

Административни центар региона је Нижњи Новгород са популацијом од 1 милиона 249 хиљада 851 људи (према информацијама од 1.јануара 2022).

Највећи градови у региону су: Дзержинск (218,6 хиљада људи), Арзамас (104,9 хиљада људи), Саров (93,4 хиљада људи), Бор (78,4 хиљада људи), Павлово (57,1 хиљада људи), Вика (45,2 хиљада људи), Балахна (48,6 хиљада људи).

Административно-територијално уређење

Њижњеновгородска област улази у састав Приволжскова федералнова округа, укључује у себе 51 муниципалних формирани, у том броју 16 градских округа,  36 муниципалних региона.

Руководиоци органа извршној и закондавној власти, основне политичке партије у подударности избора

Извршни органи су Влада области, предводећи Губернатором Њижњеновгородске области, јављајући се дужностима Предсједником Владе области.

Губернатор Њижњеновгородске области — Никитин Глеб Сергеевич. Именован на функцију 26. септембра 2023.

Телефон +7 (831) 419-84-54. Поштански адрес: Кремљ, корпус 1, град Њижни Новгород, 603082. Интернет-сајт Влада Њижњеновгородске области: nobl.ru

Представник Законодавне Скупштине Њижњеновгородске области — Люлин Евгениј Борисович.

Люлин Е.Б. био је изабран Представником 29 октобра 2020 године.

Телефон: +7 (831) 439-05-38, 439−03−02.

Поштански адрес: Кремљ, корпус.2, град Њижни Новгород, 603082. Интернет-сајт Законодавна Скупштина Њижњеновгородске области: www.zsno.ru.

Сагласно избором депутата у Законодавној скупштини Њижњеновгородске области 2021 године основне политичке партије у региону (добијенога мјеста): Једина Русија — 48,9%,; КПРФ — 19,3%;  Праведна Русија — 9,6%; ЛДПР — 7%; нови људи — 5,5%.

Историја

Године 1221. руски велики кнез Јуриј Всеволодович одлучио је да ојача стратешку тачку дуж државне границе на потоку реке Оке и тамо основао град Нижњи Новгород.

До 1425. постојао је као Нижњеновгородско-Суздаљско велико војводство, које је коначно укључено у Велико кнежевство Москву. Како је управљање територијама вршено на бази локализма, околина је на крају ушла у Нижњи Новгород и заједно су формирали Нижњегородски округ.

Регионална реформа Петра I 1708. године резултирала је укључивањем Нижњег Новгорода са околним земљама у губернију Казањ. Али убрзо, 1714. Петар I је уредио декрет којим је обновљен суверенитет града и створена губернија Нижњи Новгород. Петар И је писао: „Гуфанија Нижњи Новгород треба да буде одвојена“.

Као саставни део Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике, област Нижњи Новгород је проглашена 14. јануара 1929. године. 15. јуна 1929. Нижегородска област је добила више земљишта и трансформисана у територију Нижњег Новгорода. Године 1932. Нижегородска територија је добила име совјетског писца Максима Горког — Територија Горког. Године 1936. Територија Горког је изгубила Маријску и Чувашку Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику и поново је трансформисана у Горковску област. Након распада Совјетског Савеза, 22. октобра 1990. године, област Горки је преименована у област Нижњи Новгород.

Економско-социјална ситуација, место региона у економском систему Руске Федерације

Животна плата од 2021. године износи 10,8 хиљада рубаља по особи. Ниво регистроване незапослености — 0,48%. Регион Нижњи Новгород је велики индустријски центар са високотехнолошком индустријом као покретачком снагом развоја.

Економски показатељи:

Показатељ                                                                                          Износ по области Нижњи Новгород,
                                                                                                               милијарде рубаља
Укупни обим индустријске испоруке, 2021                               1502.5 (повећање од 5,6%)
Обим отпреме у производној делатности, 2021                     1346.8 (повећање од 4,5%)
Промет на мало, 2021                                                                     888.6 (повећање од 8,3%

Спољнотрговински промет, 2021                                                9,8 милијарди америчких долара
                                                                                                              (повећање од 25,5%)

Са више од трећине бруто регионалног производа, индустрија игра фундаменталну улогу у привреди Нижњеновгородске области. Индустрију чини око 600 великих и средњих индустријских предузећа, као и око 50 гранских истраживачких института и инжењерских одељења. Индекс производње у предузећима пуног круга од 2021. године износи 113,8%, у производњи — 113,3%.

Главни приоритетни правци развоја извоза региона у робној структури су: машинство, производи за прераду нафте и хемијски производи, производи од црних метала, пластика, копнени транспорт, производи од дрвета и целулозе и папира, масти и уља животињског и биљног порекла.

Главне обећавајуће дестинације за извоз су земље ЗНД, ШОС и БРИКС, као и поједине земље Азије, Африке, Латинске Америке и Европе.

Профилна организација за подршку извозним активностима у Нижњеновгородској области је аутономна непрофитна организација «Центар за развој извоза Нижњеновгородске области» (http://export-nn.ru), директор – Малцева Дариа Владимировна.

Правна адреса: 603005, Нижњи Новгород, улица Писцунова, Д. 8/8стр. 2, к. 9. Стварна адреса: ст.Академика Сахарова д. 4, оф. 525, Тел.: +7 (831) 435-18-48.

Да би се подржало пословање и обезбедило логистичко снабдевање предузећа и организација погођених санкционим притиском у региону, основан је «Центар за увоз и супституцију увоза Нижњеновгородске области» (http://импортозамещение.орг), директор –  Кузњецов Андреј Леонидовић.

Спољашња трговина

У износу од 2021. године, спољнотрговински промет у региону износи 9,8 милијарди долара. У исто време, извоз је повећан на 59% (4, 9 милијарди долара), а увоз-41% (3, 4 милијарде долара).

Удио спољашно-трговнског обрта Њижњеновгородској области у спољно- трговинске Приволжскова федералнова округа за 2021 саставља 16%.

Салдо трговинског баланса формирао се позитивно у размјери од 3,4 милијарде долара.

Трговински обрт Њижњеновгородске области са државама далеко удаљеним од границе ове области у 2021 години састављао је 7,7 милирајде долара. Извоз достигао 4,9 милијарде долара, а увоз увећао — 2,8 милијарде долара.

Промет спољне трговине са земљама у близини (укључујући земље ЗНД, Украјину, Абхазију, Грузију и Јужну Осетију) на крају 2021. године износио је 2 милијарде долара. Извоз је износио 1,7 милијарди долара.. увоз-0,3 милијарде долара.

Трговинским партнерима за 2021 годину јавља се 145 држава-контраагента. Највећи спољноекономски партнери: Бјеларусија (11%), Бангладеш (11%), Кина (9%), Холандија (9%), Индија (8%), Француска (5%), Њемачка (5%), Пољска (5%), Казакстан (4%), Италија (4%), САД  (3%).

Највећи трговински партнери при извозу: Бангладеш( 16%); Белорусија (13%); Холандија (12%); Индија (8%); Пољска (6%); Казахстан (6%); Кина (5%); Француска (4%); САД (4%); Египат (3%).

Највећи од њих у увозу су: Кина (18%); Немачка (11%); Белорусија (8%); Француска (6%); Италија (6%); Ирска (5%); Индонезија (3%); Република Кореја (3%); сад (3%); Турска (3%).

Међународни односи, уговори са иностраним партнерима

2022. године регион Нижњег Новгорода посетило је више од 50 страних делегација из 30 земаља света, укључујући 8 посета шефова дипломатских мисија страних држава у Руској Федерацији: Јерменији, Белорусији, Бенину, Босни и Херцеговини (два пута), Перуу, Уганди, Узбекистану. Укупно је више од 550 људи ушло у састав делегација које су посетиле регион током 2022.године на линији Владе и локалних самоуправа Нижњеновгородске области.

Представници земаља ближег и даљег иностранства посетили су регион Нижњег Новгорода 2022. године: Абхазије, Азербејџана, Јерменије, Белорусије, Бенина, Босне и Херцеговине, Немачке, Индије, Ирана, Италије, Казахстана, Канаде, Кине, Киргистана, Обале Слоноваче, Кубе, Молдавије, Норвешке, УАЕ, Пакистана, Перуа, Србије, Сирије, Таџикистана, Туркменистана, Турске, Уганде, Узбекистана, Црне Горе, Јужне Африке.

У формату видео конференција 2022.године одржано је више од 40 догађаја са страним партнерима (представници државних органа и локалне самоуправе страних држава и страних партнерских региона, дипломатског кора, пословних заједница, међународних и друштвених организација, универзитета, културних и уметничких личности) из око 20 земаља.

Регион Нижњег Новгорода тренутно има партнерске регионе у 17 земаља (Абхазија, Јерменија, Белорусија, Босна и Херцеговина, Кина, Финска, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Казахстан, Молдавија, Пољска, Јужна Осетија, Таџикистан, Узбекистан Вијетнам).

Постоји 30 споразума о трговинској, економској, научно-техничкој и културној сарадњи између Нижегородске области и региона и државних органа страних земаља.

У 2022. години Влада Нижњеновгородске области и власти општинских субјеката региона организовали су потписивање 9 званичних докумената којима се успоставља партнерство са различитим територијама страних земаља као што су Белорусијом, Кином и Узбекистаном.

У региону постоји огранак Амбасаде Републике Белорусије у Руској Федерацији у Нижњем Новгороду, 6 канцеларија почасних конзула: Абхазије, Аустрије, Јерменије, Малте, Португала, Француске, 7 страних центара: Мађарске, Кине, Србије, Тајланда, Француске, Чешке, Јапана

Наука и образовање

Од 2021. године, у региону Нижниј Новгород, постојећа дозвола има 11 универзитета, као и 15 филијала.

Укупно у високошколским установама Нижниј Новгород области у 2022-2023 школској години студија пролази око 100 хиљада људи, од којих је око 6 страних студената (повећање за 11,3% у односу на 2021-2022 академске године) од 125 земаља у близини и на даљину. Највећи број студената стигао је из Узбекистана, Египта, Туркменистана, Ирака, Индије, Кине.

Култура, локалне традиције

Њижњеновгородске области увијек су се прослављале својим занатством (више 60% занатства сконцентрисовано је у региону), заузимајући прво мјесто у Русији по броју сачуваних народних умјетничких производа, (промислов — мисли се на сувенир или било који предмет који се добио приликом обраде дрвета. Најчешће би то била ручна обрада, урезбарених елемената у фигуру током покушаја умјетника да прикаже пејзаж или природни дизајн на површини дрвета). То представља уникатно искуство у великим државама.

Њижњеновгородкса област јавља се отаџбином познатога гарадецког украшавања на дрвету. Међу најраспрострањенијих садржајних украшавања, Весеље, Чајник, Гарадецки коњ са јахачом, (Или, Бронзани Гарадецки витез,), Народни праздници,.

(Приликом читања овога текста, сретаћете ријеч Гарадец, или именице које су произашле од ове ријечи, гарадецки итд. Гарадец је градић од 30 хиљада становника, удаљен 100 километара од Њижњег Новгорода). Украшавања су засићена богатством боја руског љета с њеним ливадским разноврстним сортним травамам, која су украшена вијенцима од цвијећа на којима се могу увидјети и птице.

Широко познати гарадецки утиснути медењак. На медењачким даскама изрезбарене су фантастичне птице, дворци као из бајке, витез са сабљама, коњи, гуске, пјетлови, рибе, а у позадини параходи и паравозови.

У Русији један од највећих центара производње скенера од филиграна, је село Казаково Њижењеновгородске области. Прво Казаковско удружење по производњи предмета од ручне израде било је основано 1939 године. Пријемник традиције и новина удружење постало ЗАО, Казаковско предузетништво умјетничких предмета од ручне израде,

Семјоновско украшавање — стил, традиционо за матрјошке из града Семјенова, Њижњеновгородске области. (Матрошка- дрвена лутка, у нашем народу позната као бабушка, жена у руској народној ношњи која се може расклапати и растављати. У једној фигури се налазе три слоја, или три фигуре унутрај једне цјелине). За матрошке карактеристична је велика површина необојенога дрвета, коришћење анилинских боја, украшавање са крупно цвјетовних елемената приликом израде. Изграђивање семјеновској матрошки од уобичајних хохломској разликује се и дизајном цвјетова.

Недржавне организаије

По податцима Главнога управљања Министарства за Њижњеновгородску област, у региону зарегистровано је 3949 некомерцијалних организација (НКО), у том броју 1476 друштвених организација, 758 религиозних организација, 7 козачких друштав.

Масовни медији

У области Нижњег Новгорода регистровано је 259 масовних медија, међу којима 172 штампана издања, 82 електронска масовна медија (25 ТВ канала, 7 ТВ програма, 45 радио канала, 5 радио програма), 5 новинских агенција. У Нижњем Новгороду је заступљено више од 298 федералних медија.

Транспорт

Федерални и регионални аутопутеви пролазе кроз територију Нижњеновгородске области, регион је географски добро позициониран на раскрсници два међународна транспортна коридора „Запад — Исток“ и „Север — Југ“.

Све железнице у региону припадају железници Горки (која је подружница Руских железница) са седиштем у Нижњем Новгороду. Главни железнички чворови налазе се на територији Нижњег Новгорода и Арзамаса. Брзи возови «Стриж», «Сапсан» и «Ласточка» саобраћају између Москве и Нижњег Новгорода.

Данас се на територији Нижегородске области реализује инфраструктурни пројекат и у току је изградња деонице аутопута М-12 Москва – Нижњи Новгород – Казањ, која је деоница међународног транспортног правца Европа – Западна Кина.

Поред добро развијене мреже путева, регион има и два потенцијално моћна транспортна чворишта: Међународни аеродром Стригино (организација редовних међународних и регионалних летова) и главну речну луку са излазом на море која пере европски део Русије преко унутрашње пловне путеве и даљи приступ лукама балтичких држава, западне Европе, Африке и Азије.

Редовна пловидба се одвија на Волги, Оки, Ветлуги и Сури. Највеће луке су Нижњи Новгород, Городец, Бор и Кстово. Град Нижњи Новгород је главно транспортно чвориште региона које обезбеђује стабилан теретни саобраћај у било ком правцу, како у Русији, тако иу иностранству.

Туризам

Област Нижњи Новгород је одлична дестинација за разне видове туризма: културно-образовни, крстарење, рекреативни и медицински, пословни, догађај, авантуристички, екотуризам, сеоски, ловни и риболовни.

Историјску и културну баштину Нижњеновгородске области представља 3 539 историјских, културних и архитектонских споменика, од којих су 1 257 споменици федералног значаја. Они су јединствени објекти историјског, културног и духовног наслеђа: Нижњи Новгородски Кремљ (КСВИ век), Желтоводски Макарјевски манастир (КСВИИ век), манастир Свете Тројице-Свети Серафим-Дивејево (КСИКС век) итд.

У периоду јун-јул 2018. Нижњи Новгород је био домаћин Светског првенства у фудбалу 2018, које је изгледало као највећи међународни догађај у историји града.

Између 18.јуна и 6. јула 2018. године, на новом стадиону Нижниј Новгород одржане су игре са репрезентацијама Енглеске, Аргентине, Данске, Костарике, Панаме, Републике Кореје, Уругваја, Француске, Хрватске, Швајцарске и Шведске.

2021.године Нижњи Новгород прославио је 800. годишњицу свог оснивања. У јубиларној години у региону је организован велики број међународних културних догађаја са страним партнерима, који су обележени прославом 800.годишњице града Нижњег Новгорода, међу којима су: "дани културе Швајцарске", "дани Холандије", "Дани Републике Српске", "Дани културе Бразила", "Дани Мађарске", "Дани културе Казахстана", "дани Француске".